Analiza

Omer, momče iz bogate porodice  i Merima, djevojće iz manje bogate porodice, roda plemenitog zavoleli su jedno drugo velikom i iskrenom ljubavlju. Svi koji su ih poznavali znali su da je to ljubav koja će dugo boiti pamćena, ali su znali i za mržnju koja je postojala između njihovih majki. Slatka osveta i mržnja koja je dugo pratila dve porodice nisu nestali ni pred velikom i iskrenoj ljubavi Omera i Merime. Iako je ljubav između Omera i Merima bila ogromna i ničim neizmerljiva, njih dvoje su bili samo majušni predmeti u igre njihovih mržnjom zatrovanih majki. Zehru, Omerovu majku i Hasiju, Meriminu majku nije bilo briga za osećanja njihove dece, niti su razmišljale o tome šta im se sve može desiti ako njeihovoj ljubavi stanu na put. Zehra je želela da napakosi svojoj suparnici u mladosti i osveti joj se preko njene kčerke Merime, ikao Merima ni za što nije bila kriva. Ona je samo volela svoga Omera. Koliko je ljubav između Merime i Omera bila velika znala je i Fata, devojka koju je Zehra izabrala za svoga sina. Fata je bila devojka iz jako bogate porodice, draga svakom mladiču, lepa lica i figure. Nije želela da se uda za Omera jer je bila svesna toga da nije voljena i da je Omer nikada neće voleti kao njegovu Merimu, ali joj majka nije dala da otkaže svatove jer bi to bila velika sramota za celu niihovu porodicu. Zehra je ubeđivala Omera da je Fata bolja od Merime, lepša i plemenitija, ali njene reči nisu imale nikakvog uticaja na njega. Njegovo srce je bilo njegov vodilja kroz život, a ne razum.

"Prodji me se,moja mila majko!
Nije blago ni srebro ni zlato,
Vec je blago,sto je srcu drago."

I pored sinovog odbijanja, Zehra nije htela da odustane od svog nauma. Želela je da ga oženi na silu, a Omer iz dubokog poštovanja prema majci nije mogao da joj se suprotstavi.i  .

Ni Merimina majka nije bila ništa bolje od Omerove.  U inat Zehri, odlučila je uda svoju kćerku ne razmišljajući od njenim osećanjima, boli i patnju koju oseća zbog razdvojenosti sa svojim voljenim. Čak i u trenucima kada je Merima osećala da Omera više nema njena majka nije mogla da shvati koliko je velika Merimina ljubav, niti je mogla da pomisli da zbog takve ljubavi može da izgubi svoju kćerku.

''Đul miriše, mila moja majko, 
''Đul miriše oko našeg dvora, 
"Čini mi se, Omerova duša;" 
Al' besedi lepe Mepe majka: 
''Muč', ne luduj, Merima devojko! 
''Muč', ne luduj, kad budala nisi; 
"Sad tvoj Omer drugu dragu ljubi, 

Zehri i Hatidži, nerazumnim i neosetljivim majkama koje su bile pune mržnje, inata i želje za osvetom, ponos i mišljenje drugih ljudi su bili važniji od njihove rođene dece. Dopustile su da dvoje mladih odu sa ovog sveta u cvetu svoje mladosti, ni krivi ni dužno za ono što se u dalekoj prošlosti izmeću njih dve dešavalo. Na kraju i jedna i druga nad grobom svog deteta plakale su i proklinjale same sebe što su mlade rastavili i u smrt oterale.

"Kad Omera od dvora poniješe,
Tada Meru u sanduk spustiše;
Kad Omera na groblje doniješe,
Tada Meru od dvora poniješe;
Kad Omera u raku spustiše,
Tada Meru na groblje doniješe;
Kad Omera zemljicom posuše,
Tada Meru u raku spustiše.
Tu se tuku do dvije stare majke
I proklinju i staro i mlado,
Ko rastavi i milo i drago.